Projekat “Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost” podržan je kao jedan od šest najboljih, među 1027 projekata iz celog sveta, na Uneskovom konkursu Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost 2020. godine.
Nosilac projekta bila je Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (Beograd), sa partnerima Kolektiv mladih žena Femix iz Beograda, Pobunjene čitateljke iz Beograda, NVO MillenniuM iz Kragujevca, Kulturanova iz Novog Sada, Elektrika iz Pančeva, Kolektivo Studio 6 iz Beograda i Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope iz Niša.
CESK je rukovodio istraživanjem u okviru projekta, čiji je cilj bio da se, koristeći različite istraživačke metode (anketa, polustrukturisani intervjui, fokus grupa) dobije pregled različitih mehanizama koji generišu rodne neravnopravnosti u kulturnom životu u Srbiji na početku 2020-ih. A takođe i da se identifikuju institucije, grupe i pojedince koji i trebalo da doprinesu povećanom učešću žena i njihovoj pravednijoj zastupljenosti u kulturnom polju u društvu.
Prvi korak je bilo anketno istraživanje, realizovano tokom proleća i leta 2021. godine, koje je uključilo 206 kulturnih radnica i preduzetnica iz sva tri kulturna sektora (javnog, rivatnog i civilnog), iz različitih delova Srbije i različitih starosnih grupa. Anketa je popunjavana onlajn i bazirana je na upitniku koji je činilo sedam baterija pitanja.
Prva se odnosila na standardne socio-demografske podatke (godine starosti, mesto stalnog boravka, najviši stepen obrazovanja ispitanica); druga na oblast kulture u kojoj deluju, zanimanje ispitanica i tip radnog odnosa na osnovu koga su angažovane u polju kulture. Treći segment anketnog upitnika bio je fokusiran je na identifikovanje temeljnih problema sa kojima se radnice i preduzetnice u kulturi sreću, putova da se ovi problem prevaziđu i aktera koji bi mogli doprineti unapređenju nivoa rodne ravnopravnosti u kulturnom polju u Srbiji. Četvrta baterija pitanja odnosila se na klasni položaj ispitanica (meren nivoom ekonomskog i kulturnog kapitala), a peta na način podele kućnih poslova u njihovim domaćinstvima, pošto obe ove dimenzije uslova života značajno utiču na profesionalni život ispitanica. Šesta baterija pitanja, koristeći Likertovu skalu, ispitivala je stavove ispitanica o rodnim odnosima, dok se poslednji segment upitnika bavio iskustvima rodne diskriminacije tokom školovanja i profesionalnog života.
Odmah nakon završenog anketiranja, tokom jeseni iste godine, realizovana su i 32 polustrukturisana intervjua. Razgovor je obavljen sa devet umetnica, osam menadžerki u kulturi iz kulturnih institucija, četiri preduzetnice u kulturi, četiri teoretičarke i istraživačice u oblasti umetnosti i sedam frilenserki i ispitanica iz NVO sektora. Među ispitanicama je bilo njih šest iz Beograda, pet iz Šumadije i zapadne Srbije, deset iz Južne i istočne Srbije i jedanaest iz Vojvodine.
Prva tema razgovora bila su obrazovna iskustva ispitanica – od izbora obrazovanja, iskustava studiranja, njihova ocena programa po kome su studirale u pogledu risustva rodnih sadržaja i rodne perspektive, te da li su tokom obrazovanja bile izložene rodnoj diskriminaciji i nekoj formi seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja. Druga centralna tema u intervjuima bila su iskustva ispitanica u vezi sa njihovim profesionalnim životom: o uslovima rada na poslu, odnosima sa kolegama i koleginicama, eskploataciji i samoeksploataciji, da li osećaju da su preopterećene poslom i imaju li zdravstvenih problema zbog prevelikog obima obaveza na poslu. Treća osnovna tema za intervjue bila je kako ispitanice održavaju balans između profesionalnog i privatnog života, između javne i privatne sfere – kako usklađuju roditeljske dužnosti i poslovne obaveze, da li sa partnerima dele dužnosti u domaćinstvu, da li imaju podršku partnera i porodice, da li imaju slobodnog vremena kako ga koriste. Poslednja, ali po mnogo čemu centralna tema u intervjuima, bila je tema diskriminacije na poslu – da li je po njihovom mišljenju na njihovu profesionalnu karijeru imalo uticaja to što su žene (pozitivnog ili negativnog i u čemu se to ogledalo), da li u kolektivu/timu u kome rade postoji podela poslova na muške i ženske i da li postoji različita raspodela odgovornosti između muškaraca i žena. Zatim, ukoliko su same na rukovodećem položaju, kakva su njihova iskustva u rukovođenju; da li sredina u kojoj žive, posebno u slučaju malih mesta, ima neke specifičnosti u rodnim odnosima i da li su nekad na poslu bile izložene nekom obliku seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja i u čemu se ono ogledalo.
Na kraju istraživačkog dela projekta, decembra 2021. godine održana je onlajn ekspertska fokus grupa sa devet učesnica koje već godinama aktivno rade na unapređenju rodne ravnopravnosti u kulturnom polju u Srbiji. Ako su anketno istraživanje i polustrukturisani intervjui bili u prvom redu namenjeni utvrđivanju položaja radnica i preduzetnica u kulturi u kulturnom polju u Srbiji i identifikovanju problema sa kojima se suočavaju, centralna tema fokusgrupnog intervjua bile su preporuke za prevazilaženje postojećeg stanja. Razgovor se fokusirao na pitanja: (1) kako prevazići identifikovane prepreke za unapređenje položaja kulturnih radnica i preduzetnica, i (2) koji su ključni akteri koji snose odgovornost i imaju mogućnost za ublažavanje rodne neravnopravnosti na domaćoj sceni.
Rezultati istraživanja objavljeni su u knjizi “Rod i rad u kulturnom polju u Srbiji” koju su napisali Predrag Cvetičanin, Tatjana Nikolić i Nađa Bobičić, a knjige je objavljena i na engleskom jeziku, u prevodu Milene Kozić.