Istraživački projekat pod nazivom “Prevazilaženje jaza između formalnih i neformalnih institucija na Balkanu” je realizovan u periodu od 2016-2019. godine. u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Kosovu, Albaniji, Hrvatskoj i Sloveniji uz finansijsku podršku Evropske komisije u okviru projekta Horizon 2020. Projekat su realizovali Škola za slovenske i istočnoevropske studije (UCL SSEES – Velika Britanija), Centar za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope (CESK – Srbija), Institut za etnologiju i fokloristiku (Hrvatska), Departman za sociologiju Univerziteta u Mariboru (Slovenija), Centar za intradisciplinarna primenjena društvena istraživanja (CISAR – BiH), Institut za demokratiju “Societas Civilis” Skoplje (Makedonija), Centar za istorijska i antropološka istraživanja (Albanija); Društvena istraživanja Kosova (Social Research Kosova – Kosovo) i Univerzitet Riga Stradinš (Letonija). Koordinator istraživanja je bio prof. dr Erik Gordi (Eric Gordy) sa Škole za slovenske i istočnoevropske studije.
Paradoks koji je inspirisao istraživanje ogleda se u tome da kako se države Zapadnog Balkana približavaju članstvu u Evropskoj uniji, to jaz između formalnih pravila i neformalnih praksi ne postaje manji, nego se, naprotiv, povećava. To dolazi, s jedne strane, zbog pritiska koji ove zemlje osećaju da usklade vlastito zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, a s druge strane, od njihove nemogućnosti da primene ove zakone u uslovima ekonomske krize, masovne nezaposlenosti, još uvek ne sasvim stišanih političkih i ratnih tenzija.
Poseban problem, na koji smo pokušali da odgovorimo u našem projektu, ogleda se u tome što teorija i praksa procesa evropeizacije ostaju na nivou onoga što rade vlade država kandidata za članstvo u EU. Šta se dešava na nivoima ispod – u društvu – gde se, u stvari, odlučuje da li će ovi procesi biti uspešni, ostaje tajna za ove pristupe. Međutim, bez razumevanja “kako ova društva stvarno funcionišu” postoji ozbiljna opasnost da će i ovaj pokušaj transformacije društava na Balkanu završiti kao konstrukcija “modernih” fasada “tržišne ekonomije” i “političkog pluralizma” u potpunosti u skladu sa kriterijuma iz Kopenhagena, iza kojih će se nastaviti svakodnevni život opterećen neformalnom ekonomijom, političkim klijentelizmom, etničkim tenzijama, rodnim nejednakostima i socijalnim isključivanjem.
U skladu s tim, naše glavno istraživačko pitanje bilo je u kojoj meri harmonizacija i transpozicija EU standarda u pravne, političke i ekonomske sisteme država Zapadnog Balkana (i šire jugoistočne Evrope) dovodi do suštinskih promena u procedurama I društvenim praksama u ovim zemljama, odnosno u kojoj meri ove institucije ostaju “prazne školjke” bez mnogo uticaja na društveni život. Utoliko se ključni teorijski i praktični doprinos našeg projekta ogleda upravo u studiranju društvenih aspekata procesa evropskih integracija – načina na koji se dešava proces institucionalnih promena, prepreka sa kojima se suočava, efektima koje izaziva i studija promena u svakodnevnim aktivnostima građana i organizacija u društvima regiona.
Sa metodološke tačke gledišta, INFORM je predstavljao izuzetno kompleksno istraživanje u kome je korišćeno mnoštvo kvantitativnih i kvalitativnih metoda za prikupljanje i analizu podataka. Tokom projekta realizovano je anketno istraživanje na uzorku od 6040 ispitanika; 250 polustrukturisanih intervjua, 36 meseci etnografskog rada, 12 studija slučajeva, analiza sadržaja više od 1000 medijskih izveštaja i pravnih dokumenata u oblasti pravosuđa i medija.
Tokom realizacije projekta organizovane su sledeće međunarodne konferencije, radionice i seminari:
• Radionica: Formalno i neformalno – kako premostiti jaz, 27-28. jun 2016. Novi Sad
• Uvodna INFORM konferencija 29. septembar – 1. oktobar 2016, London
• Radionica: Istraživanja neformalnog, 28-30. oktobar, Tirana
• Metodološka radionica – anketno istraživanje, 6-9 April, 2017 Maribor
• Metodološka radonica – etnografija i intervjui, 29-30. septembar 2017, Vis
• Završna INFORM konferencija, 8. februar 2019, Sarajevo
U okviru projekta pripremljene su dve studije “The Gap between Rules and Practices: Informality in South-East Europe” (u kojoj su zabeleženi teorijski i empirijski rezultati projekta) i “Meaningful reform in the Western Balkans between formal institutions and informal practices” (sa preporukama u domenu javnih politika)