Regionalni istraživački projekat „Otpori socio-ekonomskim promenama u društvima zapadnog Balkana“ realizovao je projektni konzorcijum koji su činili Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, Institut za demokratiju „Societas Civilis“ iz Skoplja, Centar za društvena istraživanja „Analitika“ iz Sarajeva i Social Research Kosova iz Prištine.
Cilj projekta bio je da se, sa stanovišta dve teorije socijalnog razvoja – savremenih teorija modernizacije i teorija praksi – identifikuju, opišu i objasne socio-ekonomske promene u tranzicionom periodu i posebno otpori tim promenama, u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu. S jedne strane, pokušali smo da pristupimo socio-ekonomskim promenama u društvima Zapadnog Balkana, dokumentujući istovremene i konfliktne procese re-tradicionalizacije, prve i druge modernizacije koji se odvijaju u regionu (Inga Tomić-Koludrović). S druge strane, posmatrali smo iste ove preomene iz perspektive teorija praksi, oličenih u delima autora kao što su Pjer Burdije (Pierre Bourdieu), En Svidler (Ann Swidler) ili Teodor Šacki (Theodor Schatzki).
Nacrt istraživanja uključivao je korišćenje tehnika za prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podatka, kroz ankete, polu-strukturisane intervjue i sekundarnu analizu dostupnih statističkih podataka. Anketirano je 1259 ispitanika u Srbiji, 1256 ispitanika u Bosni i Hercegovini i po 800 ispitanika u Makedoniji i na Kosovu (ukupno 4.115 ispitanika). Pored standardnih socio-demografskih podataka, anketni upitnik sadržao je pitanja koje su nam pružile uvid u još četiri grupe podataka.
Najpre, prikupili smo podatke o resursima/kapitalima koji su dostupni ispitanicima: njihovom ekonomskom kapitalu (prosečnim mesečnim primanjima po članu domaćinstva i njihovim posedima – stanovima/kućama, vikendicama, obradivoj zemlji, kolima); njihovom socijalnom kapitalu (da li su članovi političkih partija ili nevladinih organizacija, koliko su velike njihove socijalne mreže; imaju li „veze i poznanstva“ u javnim institucijama; na koliko prijatelja/poznanika mogu računati kada se nađu u nevolji, itd); i kulturnom kapitalu ispitanika (njihovom nivou obrazovanja i nivou obrazovanja njihovih roditelja, o posedovanju kulturnih dobara i proizvoda, karakteristikama njihove kulturne potrošnje). Prikupili smo takođe podatke o zanimanju, obrazovanju, mestu rođenja i mestu boravka ispitanika i njihovih predaka (kroz tri generacije) s namerom da rekonstruišemo njihovu obrazovnu, profesionalnu i teritorijalnu mobilnost. Na osnovu ovih podataka, koristeći multiplu analizu korespondenci (MCA) konstruisali smo socijalni prostor istraživanih društava i polja životnih stilva u njima.
Druga grupa podataka pružila nam je uvid u vrednosti, verovanja i stavove ispitanika prema državi, religiji, naciji, autoritetu, porodici, rodnim ulogama, abortusu, seksualnim orijentacijama, zaštiti životne sredine, političkom aktivizmu i pitanjima samo-izražavanja. Ovi tipovi podataka se obično prikupljaju u proučavanju uticaja modernizacijskih procesa na stavove i vrednosti ljudi. U upitniku smo koristili pitanja iz World Value Survey i European Value Survey, koje je Roland Inglehart koristio u kreiranju mape globalnih kulturnih varijacija.
Zabeležili smo takođe ocene tranzicionih socio-ekonomskih promena od strane ispitanika: poređenje trenutne ukupne socio-ekonomske situacije u odnosu na period socijalizma; ocene makro-procesa demokratizacije, uvođenja višepartijskog političkog sistema, privatizacije društvene/državne imovine i stav ispitanika prema procesima evropskih integracija njihovih društava. Na kraju, prikupili smo i podatke o praksama ispitanika u javnoj sferi u poslednje dve decenije: da li su glasali na predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima; da li su učestvovali u mirnim protestima; u štrajkovima; da li su volontirali za političke partije ili kandidate ili pak za nevladine organizacije; da li su učestvovali u humaniranim akcijama; namerno kupovali ili bojkotovali određene proizvode iz političkih, etičkih ili ekonoških razloga.
Kao i u našim prethodnim studijama i ovo istraživanje karakterisala je specifična veza između kvantatitivnih i kvalitativnih istraživačkih tehnika. Uz pomoć softvera SPAD 7.3., bili smo u prilici da lociramo karakteristične ispitanike u socijalnom prostoru, u polju kulturnih praksi i polju vrednosti i da intervjuišemo baš njih. Intervjuisali smo ukupno 140 ispitanika (po 40 u Srbiji i Bosni i Hercegovini i po 30 u Makedoniji i na Kosovu). Intervjui su imali formu pripovedanja životnih istorija ispitanika koji su zamoljeni da govore o njihovim iskustvima u domenu tržišta rada, obrazovanja, zdravstvene zaštite, o njihovim bračnim i prijateljskim „strategijama“ i njihovim iskustvima vezanim za religioznu sferu. Triangulacija dobijenih podatka iz ovih izvora (kao i statističkih podataka iz sekundarnih izvora) omogućila nam je izvanredne uvide u tranziciona iskustva građana društava Zapadnog Balkana, kao i u njihove stavove, vrednosti i verovanja.
Ovaj tip istraživanja predstavlja pravu inovaciju i to ne samo u regionu Zapadnog Balkana. Istovremeno, zahvaljujući bogatstvu prikupljenih podataka, postalo je moguće ne samo da se testiraju dve savremene teorije društvenog razvoja, nego i da se razvije čitav niz društvenih, ekonomskih i kulturnih analiza manjeg obima, kao i da se formulišu predlozi za razvoj javnih politika u mnogobrojnim oblastima.
U okviru projekta 6. i 7. jula 2013. godine održana je i međunarodna naučna konferencija “Lost in Transition – Citizens’ Engagement with Transitional Changes in Western Balkan Societies”, koju su organizovali Institut za demokratiju „Societas Civilis“ i Pravni fakultet „Justinijan Prvi“, Univerziteta „Sv. Kiril i Metodij“ iz Skoplja. Zbornik sa konferencije „A Life for Tomorrow – Social Transformations in South-East Europe“ bi uskoro trebalo da uđe u štampu.
Izuzetno važnu ulogu u realizaciji projekta imali su i članovi šireg tima projekta: supervizori projekta, Eric Gordy sa UCL School of Slavonic and East-European Studies (UK) i Mihaela Popescu sa California State University, San Bernardino (USA); i troje kolega sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zadru: Inga Tomić-Koludrović, Mirko Petrić and Ivan Puzek.
Rezultati istraživanja će uskoro biti dostupni u studiji “A Life for Tomorrow: Social Transformation in South-East Europe” koju su uredili Predrag Cvetičanin, Ilina Mangova and Nenad Markovikj.